Veliki školski čas

http://www.srna.rs/vijesti1.aspx?page=2069

  Svake godine, 21. oktobra, se građani Kragujevca okupljaju, svake godine na istommestu. Isti spomenik je pred našim očima. Spomenik stoji kao jedan veliki svedok nekog strašnog događaja, koji se desio davno, ali ga se i dalje sećamo. Nezaboravno je to što se desilo davne 1941. godine.
   Građani ne samo Kragujevca, svake godine šalju poruku da se nikada i nigde ne ponovi ono što se desilo 21. oktobra 1941. godine, kada su nemački okupatori streljali više hiljada civila u Kragujevcu. Bilo je teško poverovati da su pored toga, iz kragujevačke gimnazije izveli i nekoliko odeljenja na streljanje.
 
                                                                Krvava bajka

 
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
 
umrla je mučenickom smrću
 
četa đaka u jednom danu.
 
Iste su godine svi bili rodjeni,
 
isto su im tekli školski dani,
 
na iste svečanosti zajedno su vođeni,
 
od istih bolesti svi pelcovani,
 
i svi umrli u istom danu.
 
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
 
umrla je mučenickom smrću
 
četa đaka u jednom danu.
 
A pedeset i pet minuti
 
pre smrtnog trena
 
sedela je u đackoj klupi
 
četa malena
 
i iste zadatke teške resavala: koliko može putnik ako ide peške...
 
i tako redom.
 
Misli su im bile pune istih brojki
 
i po sveskama u školskoj torbi
 
besmislenih ležalo bezbroj
 
petica i dvojki.
 
Pregršt istih snova i istih tajni
 
rodoljubivih i ljubavnih
 
stiskali su u dnu džepova.
 
I činilo se svakom
 
da će dugo,
 
da će vrlo dugo
 
trcati ispod svoda plava
 
dok sve zadatke na svetu ne posvršava.
 
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu,
 
umrla je junačkom smrću
 
četa đaka
 
u istom danu.
 
Dečaka redovi celi
 
uzeli se za ruke
 
i sa školskog zadnjeg časa
 
na streljanje posli mirno
 
kao da smrt nije ništa.
 
Drugova redovi celi
 
istog časa se uzneli
 
do večnog boravišta. 

 

---